СЛОБОДА ИЗРАЖАВАЊА У РАДНОМ ОДНОСУ

З Н А Ч А Ј

Слобода изражавања запослених није довољно проучавана тема у радном праву, мада је у питањи базично људско право, загарантовано низом међународних докумената, које се у радном односу често крши,

Запослени као „грађанин предузећа“-поред права из радног односа vжива низ људских права на раду.

Људска права на раду се често занемарују и остају”у сенци” основних услова рада -слобода изражавања је једно од њих

С Л О Б О Д А  И З Р А Ж А В А Њ А  К А О  Љ У Д С К О  П Р А В О

• Слобода изражавања представља један од камена темељаца сваког демократског друштва. • Запослени имају право да износе своје ставове у циљу: унапређења рада предузећа, а очувања својих послова, остваривања права у вези са радом, • доношења корисних одлука за запослене код послодавца и у целом друштву. + Слобода изражавања гарантује се многим међународним документима е мишљењима експерских тела ових организација (нпр. Комитета за људска права, Комитета за укидање расне дискриминације) апредмет бројних пресуда Европског суда у Стразбуру (преко 600 одлујка), а националних судова.

И С П О Љ А В А Њ Е  С Л О Б О Д Е  И З Р А Ж А В А Њ А  И  К Р Ш Е Њ Е  Н А  Р А Д У

+ Поред уобичајених облика слободе изражавања (писмено, усмено, у штампи, медијима, ауторским делима), у области радних односа се ова проблематика односи се и на још неке посебне облике изражавања ставова као што су: узбуњивање, : објаве поводом угрожавања права запослених и штрајка (тзв. пикетинг), критике поступака пословодства и политике државе од стране
синдиката.

ПРИМЕРИ КРШЕЊА:

- говор мржње,
- узнемиравање,
- исмевање,
- вређање,
- материјално и дисциплинско кажњавање запослених због изношења својих ставова, узнемиравање дискриминација, мобинг, отказивање радног односа.

Р А З Л О З И  И З Р А Ж А В А Њ А  С Т А В О В А  З А П О С Л Е Н И Х

Укључује анализу и саопштавање података о разним питањима и проблематици од значаја за запослене:

• о платама,
• поштовању норми о условима рада,
• (зло)употреби овлашћења или средстава од стране руководства (у приватном, а нарочито јавном сектору),
• поступању према запосленима (дискриминација, узнемиравање, сексуално узнемиравање, мобинг),
• проблемима у вези са синдикалним радом, организовањем штрајкова, узбуњивањем,

Три различита облика изражавања запослених:

• Ситуације у којима запослени јавно, на формалан или неформалан начин, изражава осећања, емоциіе и ставове, који у било ком смислу могу бити супротни структури и функционисању радне организације послодавца.

• У другом случају, запослени јавно изражава незадовољство или ставове у вези са радним процесом и условима рада.

• Трећи тип се односи на откривање информација важних за јавни интерес,  

           kоје директно утичу на послодавца, односно које су се догодиле у
процесу рада (тзв. узбуњивање)

Слобода изражавања као људско право - Европска конвенција о људским правима СЕ- чл. 10.

"1) Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе.“

2)... може подвргнути формалностима и условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходим у демократском друштву..".

У СТВАРИ ДВА ПРАВА:

1) слободе мишљења и
2) слободе изражавања

П О З И Т И В Н И  И  Н Е Г А Т И В Н И  А С П Е К Т

• негативни аспект — услов -уздржавање од кршења слободе мишљења и изражавања
• Важи и за послодавце, али и запослене  
• Суд у Стразбуру сматра се да се промовисањем овог права од стране Суда У Стразбуру демонстрира подршка вредностима отвореног друштва
• Наводи се и да је ово право у основи: "примењиво не caмо на информације или идеје' које су добродошле и сматрају се нешкодљивим или нису од значаја, већ и оне које могу да увреде, шокирају или узнемире.

Слобода изражавања као људско право — Пакт УН о грађанским и политичким и правима — 1966, чл. 19.

• Нико не може бити узнемираван због својих мишљења.

• Свако лице има право на слободу изражавања; ово право без обзира на границе, подразумева слободу изналажења, примања и ширења информациіа и идеја свих врста, у усменом, писменом, штампаном или уметничком облику, или на било који начин по слободном избору.

• Остваривање слобода предвиђених у тачки 2. овог члана обухвата посебне дужности и одговорности. Следствено томе, оно може бити подвргнуто : извесним ограничењима која морају, међутим, бити изричито одређена законом, а потребна су из разлога:

а) поштовања права или угледа других лица;
б) заштите државне безбедности, јавног реда, јавног здравља и морала.

Пакт члан 20. ст. 2.— ЗАБРАНА ГОВОРА МРЖЊЕ

„2. Сваки позив на националну, расну политичку, верску и другу врсту мржње која представља подстицање на дискриминацију, непријатељство или насиље, законом је забрањен.“

Стратегија и акциони план о говору мржње (УН, 2020):

„Говор мржње, укључујући онлајн комуникацију, постао је један од најчешћих метода за ширење порука и идеологија које изазивају поделе и дискриминацију.“

Пораст говора мржње је у данашњем „дигиталном добу" изразито омогућен и олакшан.
Код говора мржње најешће је у питању тростран однос, који укључује: публику, „говорника мржње“ и таргетирану групу

СЕ-Препоруку бр. 97 Комитета министара о тговору мржње”.

- Према том акту: " говор мржње`hе бити схваћен тако да покрива све облике изражавања који шире, подстичу, промовишу или оправдавају расну мржњу, ксенофобију, антисемитизам или друге облике мржње засноване на нетолеранцији, укључујући: нетолеранцију.изражену агресивним национализмом и етноцентризмом,- дискриминацијом и непријатељством према мањинама, мигрантима и људима”.

ИНТЕРНЕТ, АИ...

• Интернет, дигитализација и вештачка интелигенција додатно су повећали изазове на плану слободе изражавања.
• Са једне стране, средства изражавања ставова мултипликована, а са друге — могућности за угрожавање овог права постале су несагледиве (путем претњи, омаловажавања, дискредитовања, говора мржње).

НОВА ПОЈАВА: сајбер насиље

С А Ј Б Е Р  Н А С И Љ Е

Саібер насиље чине разни облици понашања, од којих су неки мање познати, као:

• сајбер ухођење
• троловање (кршење неписаних правила која постоје у Интернет заједницама и обично се предузима с циљем да се створе нови сукоби или да се распламса постојећи - кршење неписаних правила која постоје у Интернет заједницама и обично се предузима с циљем да се створе нови сукоби или да се распламса постојећи)
• сајбер узнемиравање и малтретирање,
• говор мржње на мрежи
• "паљење” (чин објављивања увреда на Интернету),
• сексуално злостављање засновано на имиџу,
• порнографија без пристанка,
• "доксинг" (радња или процестражења и објављивања приватних или идентификационих информација о одређеној особи на Интернету, обично злонамерно)

“П Р Е Т Њ Е  С Л О Б О Д И  И З Р А Ж А В А Њ А  Н А  М Р Е Ж И  У  
Т У Р Б У Л Е Н Т Н И М  В Р Е М Е Н И М А”' УН. 2025

- Послодавцима се сугерише "Промена парадигме у остваривању и управљању слободом мишљења и изражавања”

-    У оквиру тога је потребно између осталог: "Спровести дужну пажњу у
погледу људских права у својим пословним моделима заснованим на
ангажовању, као и у презентовању и модерирању садржаја, и осигурати
да су разматрања људских права интегрисана у процесе дизајнирања и     
развоја и да њихове пословне операције буду у складу са међународним
стандардима”,

• Очекује се и да компаније осигурају да њихове политике, укључујући политике садржаја и модерирања садржаја буду у потпуности усклађене са међународним стандардима људских права, укључујући посебно слободу мишљења и изражавања, као и да покажу већу транспарентност, укључујући објављивање резултата извештаја о дужној пажњи и процени утицаја на људска права и напорима за ублажавање штетних последица.”

...остало — како Европски суд процењује кршење слободе изражавања на раду, шта представља баланс између интереса запосленог и послодавца у овом погледу, ограничењима у циљу поштовања права других, коректности, објективности, сразмерности поступања, испољавању овог права у јавном сектору

..неке друге одлуке Суда о слободи изражавања раду, одлуке наших судова— ВИДЕТИ У РАДУ

• Што се тиче специфичних парница из радног односа, Суд је изложио и неке додатне факторе које би требало имати у виду приликом разматрања случајева: 1) заштита треба да се додели само у случајевима када је запослени једина особа или део мале категорије лица која су била свесна шта се дешава на послу и стога је та особа била у најбољем положају да делује у јавном интересу упозоравањем послодавца или шире јавности; 2) редослед откривања информација сматра се релевантним (откривање информација треба прво извршити надређеној особи или неком другом надлежном органу, а информације се могу открити јавности без претходног обавештења истих само ако би такво обавештење очигледно било непрактично); З) да ли је јавни интерес код саопштавања толико јак да надјача чак и законски наметнуту обавезу поверљивости; 4) откривене информације треба да буду истините и свако лице које одлучи да открије информације мора пажљиво да их провери, у мери у којој то околности дозвољавају (да ли су тачне и поуздане); 5) штета од откривања информација треба да се процени како би се видело да ли би надмашила јавни интерес за саопштавање информација; 6) битан је и мотив -дело мотивисано личном незадовољством или антагонизмом, или ради стицања личне користи, укључујући и новчану добит, не би оправдало посебно висок ниво заштите; 7) да ли су санкције сразмерне (да ли су биле доступне блаже смере).

С поштовањем,

Владан УрошевићПредседник синдиката СФОС
Телефон: +381 11 3024344
Моб: +381 64 8179433
Email: vladan.urosevic@posted.co.rs